Политички систем државе Србије је тако дефинисан да се углавном заснива на политичким партијама. Тако је како на државном нивоу тако и на нивоу локалних самоуправа. Једини ниво власти где политичке партије нису предвиђене је ниво месних заједница где законска регулатива предвиђа неки облик директне демократије кроз савете месних заједница и зборове грађана. Учешће политичких партија на локалном нивоу је поприлично беспотребно па могло би се чак рећи и штетно. Штетно је из разлога што пракса показује да политичке партије на власти неретко своју позицију користе како би људе који су за тај њихов политички успех заслужни наградили најчешће радним местима у оквиру јавне управе или неког локалног јавног предузећа. А тај вид запошљавања, за који свакако можемо рећи да је један од облика корупције, доводи до злоупотребе јавних средстава али и до смањења ефикасности рада тих институција. Друга прича је републички ниво власти где политичке партије пре свега са својим програмима и идеологијама морају постојати. Управљање локалном самоуправом је много више менаџмент него идеологија и из тог разлога је учешће политичких партија непотребно. Још један разлог зашто је то тако су и ситуације када централе политичких партија, из неких својих интереса, налажу локалним одборима у ком правцу морају деловати а то често може бити у супротности са потребама локалне заједнице. Али пошто је законска регулатива таква каква је ми на локалу морамо успоставити систем који ће смањити могућности злоупотребе и довести до тога да ако већ морамо да имамо партијску државу онда барем не морамо да имамо партијски град односно општину. Да би се то догодило мора се спровести следеће :

• Учешће политичких партија преко њихових представника који учествују на изборима било на листама политичких партија или коалиција било на грађанским листама мора се свести стриктно на политичке функције у оквиру органа локалне власти. А политичке функције су само оне функције у оквиру законодавне власти. На локалном нивоу су то позиције скупштинских одбораника и евентуално оне функције на које се бирају кандидати из редова скупштинских одборника. То су најчешће председник општине, евентуално његов заменик и можда али не и обавезно чланови већа скупштине општине.
• Ту где престају законодавне функције почињу управљачке односно извршне функције. Њима се морају бавити искључиво компетентни професионалци. Зато се морају раздвојити позиције у оквиру локалне самоуправе које заузимају лица која су до њих дошла политичким путем (а тај пут су искључиво избори преко којих добијамо одборнике и оне позиције биране из редова одборника) од свих осталих позиција,
• Није спорно да одређену извршну функцију заузме и страначки припадник али искључиво ако задовољава све критеријуме за рад на тој позицији. Никако ако то није случај.