Београд, Видовдан, 28. јуна 2025, са једне стране још једна епизода у серијалу стрпљивог, ненасилног тражења слободе и правде, неселективног поштовања закона и Устава, поштовања идентитета и интегритета сваког појединца понаособ, уједињене академске заједнице и оних које су уцењени, застрашени и изманипулисани. Шеснаест минута тишине, са почетком у 19.11 мин, симболичан наставак мирног и синхронизованог одавања поште жртвама бахатости и неодговорности, који је обесно прекинут 15. марта. Наша дивна деца, као једно следе свој циљ, упорније, доследније, одговорније и инвентивније од својих васпитача. Спремна да жртвују своју младост да би себи створили живот какав нисмо умели да им пружимо. Да не занемаримо нас који смо свесни значаја на руци исписане крвне групе и броја телефона родитеља. Кредибилни и репрезентативни говорници, достојни Србије. Различити афинитети и размишљања, од којих, морамо бити искрени, нека не годе, али учимо од ове дивне деце.
Са друге стране ништа ново. У медијима занемарују 200 000 појединаца уједињених у једном циљу. Главна вест су десетина убачених хулигана задужених за одвлачење пажње и маскирање истине. У Председништву се партијом шаха показује незаинтересованост за све наведено. Непоштовање појединаца, уједињене академске заједнице, чак и сопствене подршке, изманипулисане лажима и ускраћивањем информација, непоштовање захтева закона и основних Уставом загарантованих права.
Поштовани суграђани, студенти су започели, на нама је да наставимо да палимо светла и захтевамо потпуну информисаност за доношење личних судова и одговорних одлука. Није лако након тридесетогодишњег живота у свету лажи и полуистина, али је часно, поштено и одговорно за будуће нараштаје.
