Поштовани организатори трке 1300 каплара,
У годинама иза нас сте успели да успоставите једну веома значајну спортску манифестацију која носи име ратне војне јединице састављене од тадашње интелектуалне будућности земље Србије. Све што је могла ова земља да стави на свој браник у том тренутку ставила је пославши голоруке, необучене, на ратне ужасе неприпремљене а опет веома свесне и жртвовању склоне младиће из гимназија и са факултета широм ондашње Србије. Историја нас учи да их је једва око 400 преживело страхоте Великог рата. Највећи број их је страдао у чувеној колубарској бици и многи су сахрањени у спомен костурници у нашем граду. Пут којим су их њихове ноге водиле у веома извесну смрт данас се по њима зове 1300 каплара.
То је била тадашња будућност Србије која је, нажалост, свој допринос развоју државе дала полажући своје кости у темеље отаџбине. Ми данас имамо нову генерацију младости ове земље. Имамо нову будућност и интелектуалну елиту која би у годинама испред нас требала све да нас предводи. И сада имамо неке студенте и ђаке који су, овога пута својом одлуком а не по наредби како је било пре 111 година, решили да иступе и стану на браник своје отаџбине. Времена су другачија наравно. Нико од њих није очекивао да ће у тој борби морати и свој живот да ризикује. Нико није сматрао да подизањем гласа против неправде сем што исказује свој понос доводи и себе у опасност. Знали су да пред њима нема моћне а злочиначке Аустроугарске монархије па се нису плашили за себе и своје другове.
Сурова реалност је на жалост потпуно другачија. Младост Србије се пребија месецима уназад на улицама многих градова. Батине добијају у својим факултетима. Привођени су и третирани као најгори криминалци. И то од стране органа своје државе. Од стране припадника разних полицијских јединица очигледно састављених од недовољно самосвесних појединаца који би правду, разум и емпатију према другим људским бићима умели да истакну испред слепог слушања партијски постављних старешина.
У таквој суровој реалности ми имамо најаву трке у којој би, поново како је ваљда било и раније, требали да учествују и припадници жандармерије. Дакле неки од њих би вероватно требали да добију слободан дан и да у паузи премлаћивања данашњих 1300 каплара својом чизмом хрле путевима којим су некадашњи хероји корачали у смрт. Има ли веће ироније судбине од тога.
Из тог разлога, молимо организаторе трке, захтевамо од њих, да се барем ове године захвале припадницима жандармерије или било које друге полицијске јединице и не дозволе им учешће на трци. Имајте барем мало разума и свести и не дозволите овакво фрапантно гажење по историји, традицији а пре свега будућности ове земље оличеној у побуњеним студентима и ђацима.
