Теме и области којима би смо требали да се бавимо

Области јавног живота једне локалне заједнице које би група грађана која претендује да истом управља морала кроз своју организацију, кроз своје људе и кроз своја програмска начела да покрива у циљу вођења овог града ка једној уређеној и светлој будућности.

За успешан искорак у будућност, за град вођен према савременим принципима и у циљу једнаког просперитета за све његове грађане, истим се мора управљати (намерно кажем управљати а не владати) на начин заснован на принципима који воде ка успостављању одрживог и праведног система. Позитивна искуства развијених демократских друштава али пре свега изразито негативна искуства ове државе као квази демократског друштва нам казују да се за успешно управљање једном заједницом, овога пута на микро нивоу локалне самоуправе, морају поштовати три принципа који су апсолутно између себе испреплетани и један другог допуњују. То су принципи ДЕПАРТИЗАЦИЈА, ПРОФЕСИОНАЛИЗАЦИЈЕ и ТРАСНПАРЕНТНОСТИ. Ја бих на то придодао и дигитализацију као алат који нам у XXI веку може помоћи у примени горе поменутих принципа. То би морало да буду основне смернице које ће овај град издвојити из масе других, сличних, мање или више добро управљаних са или без перспективе за њихове грађане.

Теме или области који се баве животом и радом људи у нашем граду су широке. Свима њима се морамо појединачно и систематично бавити. Али приступ свакој од тих области мора бити заснован на горе поменутим принципима и мора користити горе поменуту дигитализацију као алат за њихову примену. У свакој сфери друштва којом локална самоуправа руководи мора се извршити департизација и њима се мора управљати на професионалан и транспарентан начин.

Ако смо већ сагласни да се јавним добрима (ресурсима, установама и предузећима, управом и сл.) мора управљати на тим принципима онда, тим пре, ми који претендујемо да то у будућности радимо у граду то најпре морамо применити у нашој организацији. Пошто групација о чијем оснивању сада размишјамо може, иако на крају и не мора да буде политички субјект на локалној сцени, мора да у оквиру саме себе поштује принцип деполитизације. То пре свега значи посвећеност и лојалност програмским начелима саме групације испред или да кажем упркос принципима и начелима политичке организације којој тај појединац евентуално припада у оквиру локалних тема. Ово би требало да значи да какав год облик политичког деловања ми на крају изаберемо (а то може бити група грађана која у сарадњи са политичким странкама покушава да спроведе своје програмске циљеве вршећи у потпуности или барем делимично локалну власт или група грађана која директним учешћем на изборима то право добије од грађана и на крају га оствари самостално или опет у сарадњи са другим политичким чиниоцима) то страначко политичко ангажовање мора бити тако профилисано тако да се не коси са нашим програмским принципима. Партиципација било ког појединца или политичке организације као сарадника или подржаваоца наше групе мора у потпуности бити у складу са овим начелима када се прича о локалним, аранђеловачким темама. Докле год неки појединац који је можда и члан неке странке или сама политичка странка на локалу ради заједно са нама по принципима које ми овде промовишемо наша сарадња је могућа без обзира на то шта странка ради на нивоу републичке власти. Сем ако су та деловања управо у супротности и противна овим начелима. Висока политика није нешто чиме би ова група требало да се бави што не значи да њени чланови, било да су то појединци или странке које нас подржавају, то не могу и не треба да раде у својој сопственој режији. Управљање једним градом је менаџмент а не политика и докле год свако од нас то на тај начин схвата ми би смо морали заједнички да радимо на испуњењу ових програмских начела.

Друга ствар је да сваки појединац у оквиру наше организације може бити на некој од функција унутар саме организације или касније у процесу вршења власти на некој функцији у оквиру јавних институција, установа или предузећа искључиво на основу својих професионалних, образовних и моралних компентенција.Тај принцип професионализације морамо барем да покушамо да остваримо и унутар нас самих. Када касније будемо писали о областима и темама које ова организација треба да покрије, најпре у својим редовима а једнога дана и вршећи власт, то мора да значи да на челу сваке те подорганизације мора бити компетнентан професионалац. И у том принципу морамо истрајати. Можда да неко од нас покрива и неку ширу област све док не пронађемо квалитетног појединца тих квалификација али “проналазак” такве особе нам мора бити приоритет.

И на крају транспарентност. Ако тога не буде међу нама самима онда не постоји шанса да то спроведемо вршећи власт. То значи да убудуће сваки састанак буде покривен јавно доступним записником, свака одлука јавно доступна свим члановима и сваки динар заједничког финансирања јасно исказан и са стране одакле је дошао и како је потрошен.

Мислим чак да нам и у оквиру наше организације дигитализација може помоћи. Ја ћу лично посветити време томе. Треба у будућности направити дигиталну платформу преко које ће чланство да се информише, предлаже идеје и решења, дефинише проблеме али и гласа, учествује у неком “пројекту” и сл. У што краћем року створити услове и за партиципирање састанцима чланова који нису у могућности да у том тренутку лично присуствују то остваре online путем неке апликације која се користи у те сврхе.

ОБЛАСТИ ДЕЛОВАЊА

Широк је дијапазон локалних тема којима једна будућа власт треба да управља. Да би смо једнога дана успешно њима управљали требало би да имамо неке програмске смернице у свакој од тих области. Ја немам амбицију да пишем о свакој теми понаособ јер једноставно нисам уопште или довољно компетентан за већину њих. Али је јасно да смернице морамо направити и да ће нам за то требати људи способни да тако нешто направе. Ја ћу сада овде покушати да набројим све те теме (ако неку прескочим допунићу овај документ на основу ваших сугестија).

Јавна управа

Оно што грађани прво перципирају када помисле на власт и оне који њима управљају је јавна управа. Као и код јавних предузећа о којима ћемо у наредном одељку и овде у почетку акценат мора бити на професионализацији рада службеника и рационализацији самих служби јавне управе. То значи, од првог дана приступити увођењу реда у њихов рад, у поштовању радног времена али и времена које грађани проводе у процесу остваривања неких својих права или обавеза путем органа јавне управе наше општине. Паралелно са тим започети процес сагледавања затеченог стања у смислу кадровске структуре запослених у јавној управи, њихове професионалне и моралне компетентности као и броја потребних извршилаца. Резултат овога мора бити прецизна и добра систематизација радних места у јавној управи до које се мора доћи у року од 3 месеца по преузимању дужности у вршењу власти. Наредна 3 месеца након тога посветити реализацији свих неопходних корака у спровођењу те нове систематизације. У том периоду до краја сагледати кадровску попуњеност руковидећих позиција у јавној управи и расписати јавне конкурсе за та места. Слично као што треба урадити у јавним предузећима. Када се све то успостави кренути у модернизацију јавне управе. Сагледати шта у оквиру законских могућности можемо урадити да се неки послови додатно дигитализују, које су нам могућности за инвестирање у том правцу и сл. Паралелно и континуирано пратити стање рада јавне управе и јавних службеника кроз професионално обављање њихових послова и то кроз проверу задовољства грађанства преко интерних контрола, сузбијања нерада и јавашлука односно транспарентнрог и реалног награђивања појединаца заслужних за унапређења.

Комунална уређеност града

Ово је један од највећих проблема нашег града а директно је везан за рад наших комуналних предузећа. Тема је веома опширна и нећу се њом детаљно бавити у овом документу али би се иста могла поделити у два дела :

• Рад општинских инспекцијских служби
• Рад јавних комуналних предузећа

Када су инспекцијске службе у питању најпре испитати компетентност сваког појединца у оквиру њих. Под тим мислим и на професионалну али и на моралну компетнентност. Јасно је да у граду влада комунални хаос. Добрим делом су за то заслужне и инспекцијске службе. У периоду од 3 месеца сагледати ситуацију и утврдити зашто исте нису учиниле више напора у оквиру својих овлашћења да ситуација не буде таква. Уколико се утврди да је то било због недовољног интересовања и залагања изнаћи како да се то промени. Да ли унапређењем рада постојећих службеника (ако је то могуће и ако се не ради о морално унакаженим особама огрезлим у корупцији) или се морају пронаћи нова, свежа, млада и образована решења путем јавних конкурса. У периоду после тога успоставити систем јавних инспекцијских служби које ће онемогућити чак и појаву односно назнаку стварања комуналног хаоса уз свакако прво увођење реда у свакој од тих области.

Што се тиче јавних комуналних предузећа ту је проблем још већи. Одмах приступити расписивању јавних конкурса за руководиоце свих комуналних предузећа. Оглас мора бити тако јаван да се као кандидати могу пријавити и људи који не живе у Аранђеловцу. Када у добром делу аранђеловачких фирми менаџери или директори могу путовати сваког дана из Београда или неког другог града зашто то сутра не би могао да буде случај и код Јавних комуналних предузећа. У процесу израде конкурса под хитно дефинисати услове за исти (уз обавезне професионалне компентенције) али и припремити податке о стању предметних предузећа како би заинтересовани кандидати на основу тога могли да припреме свој план и програм јер ће управо тај план и програм бити одлучујући у процесу одабира кандидата. Да би нам тај процес конкурса довео квалитетне кандидате одмах приступити стварању услова да материјални положај, конкретно плата, будућих руководилаца јавних комуналних предузећа буде такав да можемо привући квалитетне кадрове а не само оне који очекују да на том месту профитирају од разних комбинација. Не чекајући одабир кандидата приступити изради детаљне системтизације или барем прикупљања података за детаљну систематизацију коју ће одабрани кандидат да уобличи и спроведе чим ступи на дужност. У том процесу покушати да се на све могуће формалне и неформалне начине комунална предузећа ослободе радника запослених на измишљена радна места који ни на који начин нису утицали (или барем нису позитивно утицали) на пословање предузећа. У неком каснијем периоду, са новоизабраним директорима и најужим руководством сваког јавног комуналног предузећа а у складу са планом и програмом који је одабрани директор презентовао у процесу конкурисања дефинисати правце будућег развоја.

Овде би требало навести још нешто што би морало да буде један од приоритета будуће управе а то је испитивање тренутног рада свих јавних комуналних предузећа а посебно њихових руководилаца. Утврђивање свих малверзација из прошлости (или тренутне садашњости) би морало да буде један од битних задатака. Сматрам да за то треба оформити посебан део тима, независтан од онога који ће се бавити будућим управљањем, чији ће задатак бити само то. Хоћу да кажем да то не би требало да буде посао нити новог директора нити људи из општинских структура (на пример већа) задуженог за комуналну делатност. Њихов посао мора бити будућност а прошлошћу и исправљању неправилности из ње нека се баве посебни људи.

Децентрализација и брига о сеоском становништву

Свака локална самоуправа је формално децентрализована постојањем месних заједница. То је само формално из разлога што су истима ускраћена права а по негде нису ни спроведене све законом прописане радње у формирању органа тих месних заједница. Ако ја не грешим, а нисам неки експерт у том локалном организовању, постоје месне заједнице где нису извршене на време и у роковима радње за избор савета и председника месних заједница. То треба под хитно променити и спровести у процедури како закон и налаже а то значи да се у те изборе странке не мешају. И то суштински а не само формално не предлагањем кандидата. Истовремено вратити месним заједницама право да поседују текуће рачуне и да на тај начин располажу са својим новцем али стриктно водити рачуна о рационализацији трошења новца. Такође утврдити смернице у процесу дефинисања општинског буџета којима ће те месне заједнице добијати нека своја средства.

Пошто се појам месне заједнице углавном односи на сеоске месне заједнице уз пар градских требало би направити јасну стратегију за улагање у та сеоска подручја. О приоритетима максимално треба да одлучује само становништво месних заједница кроз своје представнике у месним одборима. Општинска управа треба да буде само контролни механизам и да се укључује само у ситуацијама када се посумња да нешто није одабрано у складу са приоритетима или када представници села у тим месним одборима не могу између себе да нађу решења прихватљива за све. Мора се престати са праксом да се у граду, у оквиру формалних и неформалних центара моћи, одлучује о сваком динару који ће у неком селу бити потрошен. На тај начин се фаворизују они људи или они крајеви у селима који су на изборима или на неким другим страначким активностим јасно били уз владајуће структуре.

Са друге стране, расподела средстава између месних заједница мора бити јасно дефинисана. Основни критеријум мора бити број становника. Логично је да село које има дупло више становника добије и више новца. Са друге стране морамо дефинисати и критеријуме који се тичу потребе за већа улагања у неким мање развијеним и сада већ слободно могу рећи девастираним селима. Комбинација та два фактора мора бити одлучујући фактор при алокацији одређених износа средстава по селима.

Привреда

Сви смо свесни да је аранђеловачка привреда поприлично јака, посебно ако се у обзир узме неки просек по глави становника за ове провинцијске крајеве којима и ми припадамо. Такође је свима поприлично јасно да је та иста привреда поприлично отуђена од града. Не постоје или не постоје у довољној мери пројекти којима би та привреда учествовала у развоју локалне заједнице. А ми смо као град веома специфични и по томе што велику већину наше привреде носе локални предузетници или можда боље рећи индустријалци јер они то по својој величини већ јесу. Разлози за то су двојаки. Први и основни је неспособност локалне управе да са истима успостави партнерски однос. Ово би смо могли да превазиђемо формирањем неког тела као што је Приврдени савет општине Аранђеловац у којем би партиципирали сви значајни субјекти локалне привреде. Кроз њих би смо могли да правимо заједничке планове односно да се договарамо шта једни другима можемо помоћи. Како са једне стране град може да помогне тој привреди у њеном пословању односно у будућем расту а са друге стране шта они могу да ураде за локалну заједницу. Када дође до промена и на вишим нивоима власти створиће се услови и да локална привреда која на разне начине има “обавезу” да партиципира у “пројектима” тренутне републичке власти та средства преусмери у развој свог града.

Туризам као за Аранђеловац битна грана привреде

Туризам је само један од аспеката привреде али због наше Буковичке Бање, због вековне традиције, али и због званичних државних докумената који ову регију (Аранђеловац заједно са Тополом) виде као значајну туристичку дестинацију, морамо га третирати посебно. У том смислу морамо у пракси деловати тако што ћемо форсирати развој туризма у деловима града (или бање да кажем прецизније) где за то има места. Планским документима предвидети градњу туристичких садржаја а не садржаја неког другог, пре свега стамбеног, типа и то туристичких садржаја високе класе. Водити ову бању у правцу стварања првокласне туристичке дестинације. Пописати све неизграђене локације у јавном али и у приватном власништву. Проналазити идеје и израђивати пројекте за стављање у функцију сваке од њих. Радити на комуналном уређењу као битном фактору који када је запуштен само доводи до тога да уместо да их привлачимо ми госте одбијамо од нас (напуштени пси, прљаве улице и тротоари, неуређени улази у град, запуштене и оронуле зграде или фасаде на њима и сл.). И морамо се базирати на туризму високе класе. Не треба да копирамо решења за масовни-социјални туризам каква постоје на пример у Врњачкој бањи.

Просвета

Ово је једна од друштвених сфера које су у потпуности у надлежности републичких власти и проблеми са којима се они сусрећу су такви да их ми тешко можемо решити. Али свакако да можемо утицати на бољу инфраструктуру у школама а пре свега у вртићима који су у надлежности локалне самоуправе. Пре свега их ослободити баласта политике и дозволити им да се слободно развијају без спољних утицаја. Стимулисати слободан избор компетентних директора. Улагати у зграде и наставна средства.

Здравствена заштита грађана

Још једна од делатности која је већим делом у ингеренцији и финансирању републике. Али овде локална самоуправа свакако може много да помогне. Инфраструктура је добрим делом обновљена кроз реновирање болнице. Остају други објекти примарне здравствене заштите (ако ја нисам погрешио када сам написао да су домови здравља примарна здравствена заштита). Али највећи проблем су кадрови у здравству. То нам никада република неће решити. Можда и они могу да утичу тако што ће својим систематизацијама предвиђати одређени број лекара или специјалиста по установама и одељењима али и они су немоћни ако тих кадрова код нас нема. Зато сматрам да локална самоуправа може стимулисати пре свега повратак наше деце која студирају медицину у наш град а потом и у довођењу лекара са стране али са перспективом да овде заиста живе. То ћемо посредно радити побољшањем генералних услова за живот у нашем граду али можемо и директно на пример давањем на коришћење а после неколико година и у власништво станова за лекаре који се одлуче да се доселе код нас у град и ту граде своју каријеру. Зашто не би смо направили неки модел по којем би смо од инвеститора силних зграда по граду добили по неки стан у општинско власништво. Потом привучемо младе који су из неког другог града али тамо немају решено стамбено питање да се доселе код нас и на пример 5 година бесплатно добију на коришћење један од тих станова. Онда после тих 5 година склопимо неки уговор са њима да стан добијају у трајно власништво уколико још на пример 10 година остану да раде у оквиру аранђеловачког здравства. Направимо неки уговор тог типа и упишемо хипотеку на тај стан у корист општине.

Социјална заштита грађана

Ово је врло специфична али често злоупотребљавана категорија државне управе. Мислим да је у доброј мери у надлежности општине. Само учинити да све буде максимално транспарентно и усмерено према онима којима је помоћ и потребна

Водовод и канализација

Оно што се свакако може назвати рак раном овог града. Града који на својој територији има највећег произвођача опреме за водовод и канализацију у овом делу Европе или чак и Света. Под хитно кренути са заменом дотрајалих цеви али и уређењем канализационе мреже пре свега у оквиру зацевљене Кубршнице која би требало да је саставни део само кишне канализације а сви ми грађани овог града знамо да је у исту нелегално прикачено барем 300 прикључака фекалне канализације. Ово је проблем о којем као да се не размишља у тренутку када се у самом парку граде озбиљни хотелски капацитети који када се на исти начин прикаче у постојећу канализациону мрежу могу само довести до колапса.

Што се питке воде тиче довољно је рећи да забукуљска села наслоњена на нашу акумулацију немају питку воду. Обећава им се годинама али слабо има реализације у том смислу. Ова неправда се мора исправити. Потом и сама акумулација, њено стање, одрживост тренутног пуњења језера и сл.

Саобраћај

Делатност која полако постаје рак рана овог града. Прво у смислу изградње саме инфраструктуре. Дефинисати изградњу обилазнице око града као приоритет (без обзира на реалне или нереалне најаве ауто-путева, брзих саобраћајница и сл.). Колико год да су пројекти актуелне власти у изградњи путне инфраструктуре коруптивна делатност у којој нестају огромне количине јавних средстава, ми као чиниоци локалне власти ту не можемо ништа да урадимо, али можемо и треба да се боримо да се спроводе они пројекти који су значајни за наше становништво и госте нашег града. Ту се пре свега мисли на брзу саобраћајницу од Аранђеловца до Малог Пожаревца.

Други веома битан аспект око саобраћаја је одржавање локалних путева и улица. Дефинисати процедуре и смернице којима ће се тај посао одвијати у оквирима транспарентности и рационализације. Насупрот свему што се сада дешава. Донети одлуке о квалитетној изградњи. Те одлуке би требало да дефинишу поступке којима би се убудуће онемогућила изградња путева ширине 2.5м, са дебљином асфалта мало већом од листа папира. Треба престати са изградњом улица без тротоара или барем ивичњака тамо где тротоари нису могући. Хоћу рећи да када се рационализацијом и спречавањем корупције дође до реално више средства за ове намеме иста морамо квалитетно употребити. Боље 2 улице квалитетно и са перспективом да трају 10 година него 5 улица које ћемо после 2 зиме да крпимо.

Спорт

Моје је мишљење да се улагања државе па и саме локалне самоуправе морају свести на развој и подстицање дечијег и омладинског спорта и у развој спортске инфраструктуре. Апсурд је да општина даје одређена средства сеоским фудбалским клубовима а да они њима плаћају судије како би опстали у тренутном рангу такмичења или како би са пар стотина или хиљада еура платили неког “играча” од 30 година који се спортом бави само тих 90 минута утакмице а и тиме се не би бавио да после сваке утакмице није организовано јело и пиће. Дечије секције клубова и школа спорта наплаћују деци чланарину. Са тим се мора престати јер је најважније улагање у њихов правилан развој. Термини у спортским халама или на другим игралиштима (и на градском базену када га буде било једног дана) за те секције морају бити бесплатни. Тренери који се том децом баве морају имати уговоре о делу потписане са општином и од њих добијати накнаду а не прикупљањем чланарина од родитеља. И тај спорт мора бити масован. Апсурдно ми је да неко сада каже али ми на тај начин улажемо у стотине деце која нису ни талентована нити имају неку спортску перспективу. Па ми на овај начин треба да улажемо у њихово психо-физичко здравље а не у евентуално будуће професионалне спортисте и звезде које ће зарађивати милиона. Треба да нам буде драго када и до тога дође али то не сме бити циљ.

Култура

Моје слободно мишљење (као човека који није претерано окренут култури) је да нам је можда тај аспект друштвеног живота чак и најразвијенији. Сматрам да музеј ради добре ствари, да се у граду дешавају неке представе, филмске пројекције а пре свега програм смотре мермер и звуци. Ту је највећи проблем нерационализације и то што се највећи део буџета за културу троши за плате превеликог броја запослених. Постоје људи који се у то много више разумеју и који нам чак и нуде своје програме за развој културе. Бесплатно.

Безбедност

Сарадња са локалном полицијом мора бити на још вишем нивоу. Не кажем да је на лошем али мора бити још на вишем. Лично у свом професионалном животу добро сарађујем са њима, видим да се код нас протести одржавају на доста организованијем нивоу него на другим местима и то је за похвалу. Треба размотрити функционисање неких заједничких тела преко којих ће локална самоуправа имати далеко већи утицај на сам систем безбедности иако је полиција у потпуној ингеренцији републичких органа. Некада то није било тако и док се све то једног дана не врати на локални ниво морамо ту сарадњу импровизовати.

Екологија

У савременом свету а посебно у тренутку у којем се Србија налази ово је једна од веома важних тема. Довољно ће бити да кажем да ако се одлучимо за туризам као једну од важних грана нашег развоја и то посебно високи туризам онда је екологија на овим нашим просторима, здрава животна средина, незагађеност, императив.

Аранђеловац
09.02.2025.