Аранђеловац, савремени град будућности

Беспотребно је трошити речи и енергију објашњавајући шта тренутно у граду не функционише, шта неопходно није урађено а шта је насупрот томе до сада лоше урађено. Нема потребе објашњавати ко је и како лоше радио и на који начин је злоупотребио народно поверење искључиво у своју личну и евентуално партијску корист. Можда има потребе за тим у наступу ка грађанима који би неким новим људима требали да дају своје поверење или има потребе све то представити неким државним органима који би у некој будућности могли да казне оне који су злоупотребили свој положај лошим вршењем власти али је поента да ми морамо знати шта после промена. Морамо имати план и програм како то да се промени. Морамо тачно знати и јасно рећи шта се и када мора урадити да би у неко догледно, не предуго време, овај град био град по мери својих грађана. Такође морамо рећи ко ће те промене барем да иницира и ко ће да крене у формирање система који ће те промене да изнесе. Како се систем буде формирао тако ће његов саставни део постајати све квалитетнији и квалитетнији људи спремни да своје знање и способности али и своје време и труд ставе и у службу јавног добра.

Промена власти је процес. Он свакако почиње од оног тренутка када једна група људи заузме руководећа места а друга група људи крене барем у размишљање како да их замени на том месту. Али онако суштински промена почиње тек онда када та друга група људи направи план по којем би одређене ствари требало радити, презентује тај план грађанима и у неком тренутку добије прилику да га спроводи. Није довољно причати шта у тренутном систему не ваља, иако је толико лоших ствари да би исти требало заменити без обзира да ли они који би га заменили имају неки другачији, бољи план или га немају. Али да би промена била суштинска, сврсисходна и одржива тај план мора постојати.

Свеобухватан план би требало да садржи пре свега принципе на којима би успешна локална власт требало да функционише. Требало би можда да понуди и неке конкретне ствари, пројекте које у догледно време треба спровести, смернице у ком правцу би град у будућности требало развијати али циљ овог текста је далеко скромнији од тога. Овде би требало да се нађу само неке основне тезе како би обриси тог система требало да изгледају и како би смо до њега могли да дођемо. Апострофирано је четири основне ствари од којих је ДЕПОЛИТИЗАЦИЈА нешто што предходи свему односно нешто што је потребно успоставити као предуслов за саму промену власти међу онима који би ту власт у будућности требало да врше. И знам да ће до ње најтеже доћи односно да ће бити најтеже да њу, а она је предуслов за све, прихвате они који политичке промене треба да изнесу. Потом имамо три основна принципа на којима се будућа власт мора заснивати а то су ПРОФЕСИОНАЛИЗАЦИЈА, ДИГИТАЛИЗАЦИЈА и ТРАНСПАРЕНТНОСТ. Прве две ће нам омогућити да систем буде ефикасан док ће комбинација друге и треће допринети одрживости система али пре свега поставити темеље за будући рад било које нове локалне власти која сем насилног враћања на стари начин управљања односно на нетранспарентност више неће бити у прилици да ради искључиво у своју а не у корист својих грађана.

ДЕПОЛИТИЗАЦИЈА

Странчарење и идеологије су погубни за успешан развој једног града

• Учешће политичких елемената треба да се сведе на законодавну власт а то је на локалном нивоу одборничка функција. У законодавном делу власти могу учествовати и нестраначке личности кроз удружења грађана или кроз партиципирање на листама политичких странака или коалиција
• Изборни систем је такав да предвиђа учешће странака у локалним изборима и то је неминовност (директна демократија која баш ових дана добија свој замах кроз студентско деловање није законски могућа на овом нивоу) али се свака од њих мора трудити да на локалном нивоу тај страначки интерес подреди развоју локалне заједнице а не интересима централа странака зато што на локалу нема идеологије, нема политичких програма, нема „високе политике“.
• Извршне функције у оквиру локалне власти а посебно у оквиру локалних јавних предузећа и установа морају бити у рукама професионалаца.
• Мали смо град па није искључено да се и политички активни а страначки сврстани људи ангажују и на извршним функцијама у оквиру локалне самоуправе али се у њиховом деловању мора јасно исказати професионална компетентност и посвећеност раду за општи интерес. Насупрот томе, страначка припадност као искључива квалификација некога не сме бити једини критеријум да неко буде изабран или постављен на неку извршну функцију
• Страначки активисти се свакако могу бавити и „високом“ политиком али идеологије и приступи одређеним друштвеним проблемима не смеју бити препрека за сарадњу на локалном нивоу између различито страначки сврстаних појединаца. То бављење „високом“ политиком само не може бити такво да подразумева нарушавање принципа којих се у оквиру вршења локалне власти исти придржава.

ПРОФЕСИОНАЛИЗАЦИЈА

Резултати изнад свега

• Када причамо о професионализацији јавне управе и професионализацији локалних јавних предузећа и установа мислим на два аспекта :
  • Професионализација управљања
  • Професионализација рада

Професионализација управљања

• Професионализација управљања је наставак процеса деполитизације. Извршне функције у оквиру локалне власти и у оквиру локалних јавних предузећа и установа не смеју бити страначки плен већ резултат јавних конкурса за те руководеће функције.
• Јавни конкурс мора најпре подразумевати то што му име и каже. Јавни одабир најбољег кандидата. А најбољи кандидат је онај који за одређено место има све потребне квалификације (не само у формалном већ и у суштинском смислу а када ово кажем мислим пре свега на купљене дипломе и дипломе квази образовних институција) и то кандидат који у процесу кандидовања за одређену позицију поднесе најбољи програм даљег развоја онога чиме би у будућности требало да управља. Тај план и програм мора бити временски орочен и мерљив како би законодавна локална власт, а то су одборници, који су својим гласањем прихватили спровођење истог од стране одређеног кандидата, могла да кроз извештаје сагледа да ли су постављени циљеви достигнути и да ли се у супротном мора приступити новом кадровском решењу и новом плану и програму.
• Да би изабрани кандидат то могао да изврши не сме имати ВД статус (сем људи који ће у старту вршити руководеће послове до избора регуларног руководства кроз овакве конкурсе) а његов останак на одређеној функцији мора зависити искључиво од постигнутих резултата у складу са понуђеним планом и програмом.
• Да би процес конкурса био што квалитетнији мора се прекинути са демагошким приступом јавном сектору где је срамота да руководилац неког јавног предузећа или јавне установе има велику плату. Насупрот томе, великом платом морамо привући квалитетне кадрове којих ипак има. Можда су то тренутно млади који тек почињу своју каријеру или су већ изграђени професионалци у приватном сектору. Морамо створити атмосферу да се на те конкурсе јављају добри ако не баш најбољи а не лоши којима би битисање на једном таквом месту било само прилика да за себе или себи блиске групације прибаве материјалну корист уз демагошки приступ да рада за малу плату.

Професионализација рада

• Веома битна карика за добре резултате било које јавне установе или јавног предузећа су радници који у њему раде. А то како они раде мора коначно постати професионално.
• Од првог дана се мора приступити дефинисању реалних систематизација а према њима дефинисати број и структура запослених са њиховим потребним професионалним квалификацијама. У том процесу, на сваком микро месту у оквиру локалне јавне управе и локалних јавних предузећа и установа дефинисати који радници се не уклапају у потребне норме и чије даље пристуство нам није неопходно. Укинути измишљена радна места а тамо где постоји реална потреба за одређеним радницима али и вишак истих дефинисати реалне критеријуме за одабир оних који треба да остану односно оних за чијим „услугама“ више нема потребе.
• Сваки радник локалне управе или неког локалног јавног предузећа односно установе се од првог наредног дана мора понашати максимално професионално према свом послу онако како то ради велика већина радника у приватном сектору. То пре свега значи да се од првог дана више не толеришу кашњења и ранији изласци са посла, недоласци на посао и сл. Да се не толерише нерад и неприсуство на радном месту у току радног времена а нарочито лош однос према грађанима као корисцницима њихових услуга а пре свега грађанима као њиховим послодавцима. То је веома битна ствар коју сваки грађанин мора препознати као промену у најкраћем могућем року. Морамо доћи до тога да када наш суграђанин има неку потребу коју му морају испунити локалне институције или локална јавна предузећа да зна да ће до решења доћи на лак и угодан начин а не да у старту зна да ће бити проблема, да ће можда морати некога и да подмићује или макар да зна да процес кроз који треба да прође неће бити тежак као у деценијама иза нас.

ТРАНСПАРЕНТНОСТ

Аранђеловац је град свих нас и без обзира да ли вршили неку функцију или једноставно кроз изборе давали своје представнике који ће градом да управљају сви имају право да знају шта се у њиховом граду дешава. Посебно када су финансије у питању.

• Успоставити такве механизме да су пре свега сви процеси у вези са локалним буџетом, од планирања до реализације, у реалном времену, јавно доступни сваком грађанину.
• Дефинисати принципе и постулате за трошење јавних средстава тако да они подстичу рационално коришћење истих односно спречавају злоупотребе. Пре свега одредити приоритете по којима се јавна средства троше и никада не потрошити ни један динар више него што је неопходно за одређену ствар ако постоји друга, приоритетнија, која остаје због тога без средстава и не може се због тога реализовати.
• Све врсте трошења која увек могу изазвати сумњу јавности јавно објавити уз детаљно објашњење разлога за ту потрошњу од стране директног корисника. То на пример значи да треба успоставити механизам за контролу трошкова репрезентације и то тако што служба финансија не може извршити плаћање а служба рачуноводства књижење таквог трошка без писаног и потписаног образложења од стране корисника које ће истог тренутка када буде плаћено односно прокњижено постати јавно доступно грађанима. Значи ко год од грађана жели увек може видети из ког разлога је потрошен неки новац као репрезентација (било да се ради о угоститељским, било да се ради о неким другим услугама), где је потрошен, ко га је потрошио и колико је потрошено. А на крају одређеног временског периода руководиоци који имају право на репрезентацију морају поднети извештај о резултатима и оствареним пословима који су произашли из тог коришћења јавних средстава у сврху репрезентације.
• У складу са заштитом података о личности направити механизме којима ће се у реалном времену објавити сви подаци о примањима како јавних руководилаца тако и осталих радника у локалним јавним предузечима и установама. Још једном морам на овом месту истаћи да се мора престати са владањем или да боље кажем управљањем кроз демагогију да ето носиоци јавних функција или руководиоци јавних установа и предузећа треба да имају малу плату. Напротив, да би на тим битним местима (а ту не мислим буквално само на пример на директора неког јавног предузећа већ и на све професионалце и стручњаке који морају заузимати одређене позиције унутар њих) имали квалитетне људе морамо их и платити. Демагогија је и приступ који каже како и шта раде ни ово не заслужују иако та констатација веома често може да буде тачна. Ако је тако онда је грешка у онима који су такво лице одабрали или поставили да ради неки одговоран посао.
• На дневном нивоу објављивати банкарске изводе (опет у складу са закунском регулативом око заштите личних података) из који се виде сви приливи и одливи са јавних рачуна локалне самоуправе али и локалних јавних предузећа и установа.
• Поред ових финансијских података који се у реалном времену морају ставити на увид јавности такође јавно објавиљивати и све уговоре, одлуке, решења и сл. остале документе који грађанима могу бити интересантни а све у циљу да се види како се локални ресурси троше

ДИГИТАЛИЗАЦИЈА

XXИ век и у нашем граду

• Ухватити корак са светом и развијати дигитални приступ раду локалне самоуправе и сваког локалног јавног предузећа односно јавне установе а све у циљу што ефикаснијег рада запослених и што једноставнијег приступа и испуњења потреба грађана.
• То значи пре свега формирање ИТ одељења на нивоу локалне самоуправе које би координирало свим пословима дигитализације у оквиру управе и у оквиру јавних предузећа и установа. На та места запослити образоване и за рад вољне младе људе.
• Улагати у хардверске и софтверске јавне ресурсе у складу са државном регулативом а кроз повећање буџетских издатака за те сврхе након рационализације буџета која је неопходна.
• Схватити дигитализацију као основни алат који нам може помоћи у два раније прокламована начела : професионализација и транспарентност. Кроз дигиталне сервисе обезбедити једноставно праћење професионалног управљања и рада у оквиру локалних установа и предузећа али и створити механизме за максималну транспарентност рада свих нивоа локалне управе али и локалних јавних предузећа и установа.
• Искористити могућности дигиталних технологија за максимизацију партиципирања грађана и то кроз установљење института еАранђеловчанин који ће сваком грађанину омогућити да пре свега има увид у сваки јавни податак (нарочито финансијски) али и пружити му могућност да на једноставан начин постави питање, укаже на проблем, представи неку своју идеју

МАПА ПУТА

Којим редоследом и којом динамиком од Аранђеловца направити град по мери Аранђеловчана XXИ века.

• Да би смо уопште могли да причамо о Аранђеловцу као граду будућности ми и пре промене власти морамо грађанима да ставимо до знања да планирамо да власт вршимо по приниципима деполитизације. У том смислу правити листе за одборнике али и формирати круг људи за које верујемо да на квалитетан и професионалан начин могу барем да започну остале планиране процесе.
• Са применом принципа професионализације почети одмах по преузимању власти. Најпре у оном смислу који је одмах применљив а тиче се деифинисања фиктивно запослених, уређивање евиденције долазака и одлазака са посла и сл. То се мора решити за највише 3 месеца (сматрам да је после свега овде написаног апсурдно помињати да се не сме ни размишљати о било каквом новом партијском запошљавању ни за једног јединог човека). Припремити расписивање конкурса у року од 6 месеци а до тада пронаћи ВД руководиоце у оквиру сваке установе односно предузећа који ће уз нашу помоћ да воде своје установе и предузећа до тренутка када се појави професионални менаџмент.
• Паралелно са тим кренути у основе дигитализације и транспарентности. Најпре на примитиван начин односно онако како се у датом тренутку може а после са развојем дигитализације приступити и детаљнијем процесу обезбеђивања транспарентности

ЗАКЉУЧАК

Зашто ово пишем

Овај текст би требало да прикаже размишљања једног грађанина овог града који из најискренијих намера жели да помогне. Без жеље и морања да исти на било који начин учествује у спровођењу тог плана већ само као обавеза према граду у којем је рођен и одрастао, у којем и дан данас живи без жеље да га напушта а са искреном надом да можемо од њега направити место у којем ће наша деца живети савремен и човека достојан живот без потребе да то траже на неком другом месту.

Аранђеловац
20.01.2025.