Локалној власти у Аранђеловцу очигледно су важна само предизборна обећања — после избора наступа пасивност, одлагања и неиспуњена очекивања. Пројекти који су помпезно најављивани као хитни временом су се одужили. Радови су спори и неадекватни. Такав приступ пројектном управљању и јавним улагањима ствара дубљи проблем поверења између грађана и представника власти, али и конкретне ризике за безбедност и економски опстанак оних који зависе од локалне инфраструктуре.
Посебно забрињава реконструкција пијаце. Предизборно обећање је било да радови почињу у марту 2026, па је почетак померен за другу половину априла, а данас, након месец дана „радова“ , види се да ништа није напредовало. Две фотографије пијаце снимљене са размаком од месец дана показују исту, непромењену слику: нема значајног напретка у радовима. Продавци и купци су и даље око тезги које стоје у неадекватним условима изван пијаце на улици, а они који издржавају породице продајом својих производа стоје испод дотрајале и потенцијално опасне пасареле која свакодневно угрожава животе тих људи.
Прва слика приказује стање почетком априла када су некакви радови почели након наших опаски да се ради о још једном у низу предизборних лажних пројеката. Друга слика је ситуација од пре пар дана. Упада у очи то што се мала грађевинска машина готово није ни померила за више од месец дана.
Овакав однос према јавним инвестицијама не само да руши поверење у локалну администрацију, већ директно угрожава свакодневни живот грађана. Потребна је хитна акција: јасно објашњење разлога засто радови стоје, тачан временски план завршетка, санирање опасних објеката (посебно пасареле) и одговорност одговорних лица. Док се то не деси, обећања остају само речи, а пијаца — опасно место за рад и куповину.
Још је више забрињавајуће да је, упркос дуготрајним неуспесима у реализацији пројеката у нашем граду, локална власт поново изабрала исте људе да воде исте послове које нису достојно и адекватно обављали претходних 14 година, чиме се додатно продубљује осећај неодговорности и неспособности управљања јавним ресурсима. Крију се иза промене пар кадрова на истуреним позицијама, док целокупан бирократски апарат који је лоше пословао у претходном периоду остаје исти.
Аранђеловац заслужује системско управљање које третира инфраструктурне пројекте као дугорочне инвестиције у безбедност и квалитет живота, а не као предизборне декорације. Док се не предузму конкретне мере, обећања ће остајати само речи, а свакодневица грађана и даље угрожена.
