Случај Бојана Радовића отвара озбиљно питање политичке, професионалне и моралне одговорности људи који су обављали највише јавне функције у Аранђеловцу.
Годинама је био на челу општине, а његов мандат обележили су бројни спорни потези, афере, оптужбе за неправилности и озбиљна питања о законитости рада локалне администрације. Уместо да грађанима положи рачуне за резултате свог управљања и одговори на питања о начину на који је вођена општина, након локалних избора у марту 2026. године добио је нову функцију, саветника министра просвете.
Посебно забрињава чињеница да се, упркос дугогодишњем одсуству из непосредног наставног рада, за њега чува радно место наставника физике у Основној школи „Светолик Ранковић“, на које би требало да се врати током ове школске године.
Не прејудицирајући ничију законску одговорност, јавност има право да добије одговоре: да ли су испитане све сумње у законитост рада претходне општинске администрације? Да ли су надлежни органи размотрили питања која су се током његовог мандата отварала? Да ли је испитано увећање његове личне имовине током обављања јавне функције? По којим професионалним и етичким критеријумима је изабран за саветника министра просвете?
Остаје питање које превазилази политику и законске процедуре, а то је питање вредности које преносимо деци. Док су његове колеге, наставници и учитељи, протестовали због урушавања достојанства просветне професије и стања у образовању, Бојан Радовић није стао уз њих. Напротив, према сведочењима просветних радника, било је притисака на колеге које су исказивале солидарност са протестима.
Његово политичко опредељење, присуство у Ћациленду и подршка јавним наступима у којима су студенти и грађани етикетирани као издајници и усташе додатно отварају питање његовог односа према слободи мишљења, различитости и праву младих људи да се боре за друштво у каквом желе да живе.
Школа је место на којем се уче одговорност, поштење, солидарност, слобода мишљења, критичко размишљање и поштовање других. Наставник не мора да буде политички истомишљеник својих ученика, али мора да буде пример професионалног интегритета, људског достојанства и поштовања различитости. Кључно је питање поверења у образовни систем и критеријуми по којима људи долазе на одговорне позиције у просвети.
Неприхватљиво је да просвета постане сигурно уточиште за политичке функционере и место на које се враћа онда када се заврши политичка каријера. Од школе и њених надлежних органа очекујемо да доследно штите професионалне стандарде, аутономију наставника и најбољи интерес ученика. Деца не смеју да буду таоци политичких нагодби, а школа не сме да буде награда за политичку послушност.
Просвета није партијска испостава. Наставничка професија није резервна позиција за политичке функционере.
Удружење грађана „Град је наш“



Надам се да ће добити доживотну тамницу.
Због претњи и награђивања оних који су писали лажи .
И због трговине утицаја уз све наведено.