Предизборни пројекат – постизборне муке за грађане Аранђеловца

Као никада до сада, актуелна власт је, непосредно пред саме изборе, наш град обасула десетинама пројеката који када буду реализовани треба да наш град одведу у светлу будућност. Наравно да је услов за то да се на изборима власт не промени. Ко други сем њих све то може да уради. То је народу ваљда јасно. А шта је и колика је цена свих тих најављених, вероватно само у појединачним случајевима и реализованих, пројеката већ полако почињемо да спознајемо.

Када је саобраћај у питању, највећа рак рана нашега града је већ годинама уназад пут који сви ми зовемо “транзит”. На страну то што је он проблем баш из разлога што се кроз њега одвија транзитни саобраћај тешких камиона великих аранђеловачких али и осталих компанија буквално кроз центар града. О правој обилазници нико не прича чак ни у овим предизборним данима. Али и сам тај пут је годинама, да не кажемо деценију уназад, спреман за озбиљну и темељну реконструкцију. И није мала деоница. Када би се радило све што треба да се ради, а то је како ми Аранђеловчани кажемо од “Циглане” до “Рујне зоре” скоро 5км. И власт је то на свом предизборном билборду лепо поделила у неколико сектора и рекло би се две фазе. Али ту вероватно и лежи највећи проблем.

Прва ствар је одабир деоница које ће се прве радити. Не можемо се отети утиску да је зарад оног предизборног маркетинга прво одабрана деоница која је имала најмање разлога да се реконструише јер је на њој најскорије и рађено. И ту деоницу нам урадише што би се рекло “на брзака”. Како је урађено сви ми можемо већ да видимо. Ако је на новоурађеном путу одвод за кишну канализацију остао 20цм испод нивоа новог асфалта и да не би био узрок небројеног броја “отикдања точкова” нас који туда пролазимо исти обележен путарским знаком само нам говори да о том детаљу нико није бринуо. Спојеви новог асфалта са старим асфалтом на бочним улицама су такође остали на вишој коти и не стручно изведени, а о ивичњацима који су постављени на вишу коту од тротоара који на крају није саниран, не треба ни трошити речи.

А како је то могуће. Па могуће је ако се све ово ради без пројекта, грађевинске дозволе, ваљаног и стручног надзорног органа, реално испланираних средстава за финансирање, транспарентно расписане и спроведене јавне набавке и сл.

Да ту није крај говоре нам и гласине које круже нашим градом. Реконструкција овог пута који је у надлежности републичких власти се годинама тражи. То нам је само фалило да спојимо раније реконструисане путне правце ка Лазаревцу са једне стране и Крћевцу са друге стране које су у међувремену довољно пропале да поново исискују нове радове. Али то дугогодишње тражење реконструкције је довело до тога да се и нека друга јавна предузећа саберу и виде шта би и они требало да ураде у тренутку реконструкције тог пута. Шта би требало додатно урадити како би се поједини проблеми решили а да се не ради иста ствар два пута. А сви знамо, када се нешто ради два пута само може да буде много скупље а никако боље.

Шта нам та говоркања кажу. Па кажу нам да је ЈКП Букуља тражила да и они истовремено ураде реконструкцију водоводне и канализационе мреже испод пута. И електро инсталације је требало заменити. Можда нешто и од телекомуникација, гасних инсталација и сл. Знамо како је све мењано када је рађена реконструкција главне улице (мада и тада ни  приближно како треба). Али да би се то радило прво требају пројекти. Никоме није пало на памет да их припреми. Треба грађевинска дозвола а то значи мого папира и сагласности. А за ништа од тога времена није било. Јер поента није у томе да се неки проблем реши. Да се пут реконструише. Поента је да се грађанима што пре замажу очи пред изборе.

А шта ће бити после избора. Па што се тиче транзита вероватно не много више од онога што сада видимо. Једна деоница је завршена онако како је завршена. Друга је управо започета. Ако се запитамо зашто су баш те најлакше и најмање битне деонице сада урађене одговор опет можемо пронаћи у гласинама које круже нашим градом. “Зли језици” кажу да је подлога једино овде довољно добра да се на њој не мора радити. Све остале деонице захтевају потпуно нову коловозну конструкцију што додатно продужава радове, и наравно захтева комплетну пројектну документацију. А резултати су потребни брзо. Гласове је требало и на овај начин “купити”. Знали су да шпорети и клима уређаји нису довољни. Да не могу свакоме дати по 5000 на плату у појединим фирмама. Требало је очи замазати и другим грађанима.

Све ово нам говори у каквој држави, у каквом граду, ми живимо. Јасно нам је свима да систем не постоји. Да је политика изнад свега. То је оно против чега се ми боримо. Залажемо се да се сви пројекти спроводе у складу са законом. Да се ради према пројектној документацији. Да се координирају радови државних служби и предузећа а не да се исте ствари раде по неколико пута само да би се више пара стрпало у приватне џепове. Да се поставе стандарди о квалитетно изведеним радовима који се плаћају државним новцем.

“Град је наш” стоји иза такве политике и дајемо све од себе да она почне да се примењује и у пракси.