Управљање сеоским месним заједницамаа односно Програмска начела на основу којих би требало успоставити управљање сеоским месним заједницама су једна од првих и приоритетних ствари којима ће се удружење грађана бавити. Живот на селу, у XXI веку, не сме по свом квалитету заостајати за животом у граду. Сваки грађанин локалне заједнице мора имати једнака права на све оно што му време у којем живи доности. Наравно да су појавни облици живота у селу другачији од оних у граду али у домену онога што друштво као заједница, овај пут оличено у локалној самоуправи, доносимо нашим грађанима сваки грађанин мора имати исто. То значи да се у сеоске месне заједнице мора улагати колико је потребно да би квалитет живота био на оном нивоу који имају и становници градских средина. Ту се пре свега мисли на основне животне услове оличене у пијаћој води, стабилном електро – енергетском снабдевању, путној инфраструктури, доступности здравствене заштите и сл. Наше удружење ће покушати применом следећих принципа да допринесе унапређењу квалитета живота у сваком селу.
Једнакост
- Сви грађани, било да живе у градским срединама или у сеоским месним заједницама, морају имати једнаке услове за квалитетан живот. Сви они заједно су грађани општине Аранђеловац.
- Та једнакост се пре свега огледа у равномерном распоређивању јавних средстава која се користе за развој локалне заједнице. Свако село мора добити свој део новца који ће бити уложен у побољшање квалитета живота његових становника.
- Други ниво једнакости се огледа у партиципирању при доношењу одлука. Сваки становник неке сеоске месне заједнице мора имати могућност да учествује у доношењу одлука које се тичу живота у његовој локалној средини. Под тим се пре свега мисли на правце улагања јавних средстава у складу са потребама па и жељама самих становника сеоских месних заједница.
Самосталност у одлучивању
- Свака сеоска месна заједница мора имати своје легитимне представнике а закон о локалној самоуправи предвиђа постојање Савета месне заједнице, који има свог Председника и евентуално Потпредседника. Закон такође предвиђа постојање Зборова грађана као легитимног тела пре свега при покретању разних врста иницијатива.
Органи управе сеоске месне заједнице који су пре свега оличени у Савету и његовом Председнику морају бити аутономни како у одлучивању тако и у спровођењу одлука. То значи да они као представници својих суграђана, или сељана ако је лакше разумети мада су сви људи у овој земљу њени грађани било да живе у граду или у селу, самостално доносе пре свега одлуке о пројектима у које ће се улагати јавна средства а затим и одлуке о расподели тих средстава у складу са планским документима који су раније усвојени.- Дакле, свака сеоска месна заједница мора постати независно Правно лице са текућим рачуном и Предсеником савета месне заједнице као законски одговорном особом.
- Предуслов да овде набројани органи могу у пуном капацитету да остварују наведена права али и да имају наведене обавезе је да они буду изабрани на своје функције у складу са демократском процедуром коју и закон налаже.
Испуњење законских оквира за функционисање сеоских месних заједница
- Законске основе за примену аутономног система управљања сеоским месним заједницама постоје. Неопходно је пре свега да локална самоуправа покрене механизме за успостављање тог законског оквира.
- Први корак би било формирање Радног тела Скупштине општине Аранђеловац за координацију рада месних заједница. Задатак тог радног тела је пре свега успостављање на законској основи заснованих сеоских месних заједница а потом и континуирана контрола њиховог рада.
- Основни документ који то тело доноси је Одлука о месним заједницама. У том документу би требало да буду дефинисане саме месне заједнице које ће постојати али и њихове надлежности односно послови којима ће се бавити.
- Да би једна месна заједница функционисала мора имати Статут и то усклађен са законом о локалној самоуправи. Радно тело Скупштине општине мора координирати и са техничке стране помагати сеоским месним заједницама како би оне донеле своје Статуте. Ти документи морају бити усклађени пре свега са законом о локалној самоуправи а потом и са Одлуком о месним заједницама саме локалне Скупштине. Како овај документ дефинише организацију саме месне заједнице па и начин избора у те органе овај корак мора претходнити изорима.
- Последњи корак у овом процесу успостављања система су Избори за савете месних заједница. Наш закон предвиђа да на њима не учествују странке односно кандидате на њима предлажу искључиво грађани. За успех целокупног програма од велике важности је да то тако и буде. Наравно да сваки предложени кандитат може бити симпатизер или чак и члан неке странке али изборне радње, а нарочито његов накнадни рад у органима месне заједнице ако буде изабран, не смеју зависити од политике странке коју подржава или којој припада јер он у тим органима није представник странке већ грађана који су га предложили и на крају изабрали.
Критеријуми за расподелу средстава
- Да би сеоске месне заједнице могле да самостално обављају послове из надлежности које им Статут дефинише морају располагати са одређеним новчаним средствима. До њих долазе преко буџета локалне самоуправе. Расподела средстава пре свега између појединачних сеоских месних заједница мора бити урађена на основу јасних критеријума а они морају бити засновани на следећем :
- Правичност – једнак износ за сваког грађанина
- Допринос – већи износ за оне који кроз пореска и друга оптерећења више доприносе пуњењу локалног буџета
- Солидарност – више улагања у месне заједнице које више заостају у развоју све док се тај ниво развоја не уједначи
- Радно тело Скупштине ошптине мора направити предлог одлуке коју ће сама Скупштина потом усвојити која садржи три процента односно удела за сваки од ова три критеријума. Та одлука је документ неопходан у процесу израде самог буџета локалне самоуправе како би директно у буџету била на посебним позицијама приказана средства за сваку месну заједницу.
Додатне надлежности сеоских месних заједница
- Закон омогућава да месне заједнице обављају и неке друге послове а пре свега послове које им локална самоуправа може пренети у надлежност. То значи да могу имати и своје запослене.
- Пре свега треба видети да ли месне заједнице поседују неку имовину (која се можда води као власништво локалне самоуправе што се свакако мора променити) и та имовина се мора ставити у функцију. Било за потребе локалног становништва било у комерцијалне сврхе.
- Са друге стране, у годинама иза нас, зарад рационализација су укидане разне канцеларије које су биле испоставе локалне самоуправе по селима. Временом треба размислити о њиховом, опет рационалном, враћању у функцију јер оне свакако подижу квалитет живота грађана тих сеоских месних заједница јер не морају за све потребе ићи у град.
- На крају, месна заједница може донети одлуку да део својих буџетом добијених средстава уложи у нешто што ће побољшати квалитет живота становништва или поспешити пре свега пољопривредну активност. Тако могу отворити пољопривредну апотеку, ветеринарску амбуланту, пољопривредну саветодавну службу или што је још реалније понудити своју имовину у виду пословног простора ономе ко би се тим пословима бавио.
