Током врелог лета 2025, једино освежење у нашем граду дошло нам је у облику Удружења грађана “Град је наш”. Ова група ентузијаста и оптимиста, какву наш град не памти, чини све да се фокусира на локалне проблеме, којима краја нема, да креативно и конструктивно предлаже њихово решавање, и да такође указује на све пропусте локалне власти.
Аранђеловачка локална власт је успела што ниједној досад није пошло за руком, а то је да истовремено (математички речено) оствари максимуме две функције: нестручности и бахатости. Огрезла је у корупцији (биодинамичка расвета се користи само у затвореним просторима), партијском запошљавању (“немају за мене столицу па не долазим на посао”), лажним дипломама, додворавању београдском аутократи, хипокризији и популизму који су већини грађана постали очигледни. У поређењу са садашњом влашћу, и Милошевићев гаулајтер од пре тридесетак година испада озбиљан и одговоран.
Као симбол нестручности и бахатости издваја се хотел Старо Здање. Овај дворац из 1868. и симбол града и срећнијих времена никада ни у рату није био оштећен (постоји једино запис да су га изгледа опљачкали бугарски окупатори у Другом светском рату). Али данас је то бизарна комбинација рушевине и згаришта, као да смо ратовали, а локална власт није за толике године ништа учинила да спречи пропаст. Потписник ових редова често има у гостима своје пријатеље и колеге из других градова и из иностранства, увек их проведе кроз парк, али покушава да због срамоте избегне да прође поред руине. Слично важи и за рушевину РХ завода.
Надамо се да ће једног дана на власт у граду доћи неки озбиљнији и поштенији људи, који ће мислити на град и његове становнике уместо на себе, а да ће ово удружење у томе дати велики допринос. И да ће град стварно постати наш.
ПОТРЕБНО ДА СЕ АРАНЂЕЛОВАЦ ДОБИЈЕ ГРАДОМ. САДА ЈЕ ОПШТИНА. ПОЗДРАВ
Поштовани господине Владимире,
да би нека локална самоуправа имала статус града мора испунити неке услове. Први је да има преко 100.000 становника. Ми смо баш далеко од тога. А други, веома битан, је да будемо регионални центар. Ми ни то нисмио, на жалост. Једино донекле становници Тополе гравитирају ка нама и то првенствено ради задовољења потреба у области здравствене заштите јер је наша општа болница “надлежна” и за њих.
Требало би ми да се фокусирамо на то да овај облик локалне самоуправе који сада имамо, а то је општина, уредимо по мери грађана, да направимо одрживи систем заснован на професионализацији и транспарентном пословању.
Хвала Вам што пратите наш рад