Када размишљам о томе где почиње моја прича о лидерству, увек се вратим на детињство и место из кога сам потекла – на Аранђеловац. То је град у коме сам одрасла, завршила школу, стицала прве пријатеље и маштала о будућности. За мене, он је био простор у коме сам добила оно што је можда најважније у животу сваке младе особе – осећај да вредим, да могу много и да смем да сањам велике ствари.
Управо због тога, када говорим о важности жена у предузетништву, моја прича никада не почиње у корпоративним салама, на међународним форумима или на местима где се доносе велике одлуке. Она почиње у учионицама и парку у Аранђеловцу, у разговорима са наставницима, у подршци породице и у искуствима заједнице која ми је показала да разлика између дечака и девојчица не постоји када је у питању право на знање, амбицију и успех.
Данас јасно видимо да су жене снажан покретач модерних економија. Статистика нам говори да предузећа којима руководе жене имају већу склоност ка иновацијама, да доносе стабилнију добит и да улажу више у развој заједнице. Али и без статистике, свако од нас може да види како жене мењају свет – од малих бизниса у локалним срединама до великих глобалних компанија.
Када жена води посао, она не ствара само приход за своју породицу. Она ствара и простор за запошљавање, она доприноси локалној заједници, и оно што је посебно важно – постаје узор за друге девојчице и девојке које тек размишљају о својој будућности. Управо у тој тачки се крије највећа моћ женског предузетништва: у ставрању могућности и у разбијању представе да је свет бизниса и управљања резервисан само за мушкарце.
Ако желимо више жена у бизнису, ми морамо да их стварамо и развијамо од најранијих дана. Девојчицама је потребно говорити да су једнаке, да њихова вредност није мања, да је њихово мишљење важно. Потребно је да градимо њихово самопоуздање, да им свакога дана доказујемо да су подједнако спретне, брзе, сналажљиве и паметне. Важно је и да својим примером показујемо да нема „мушких“ и „женских“ послова, него само оних које ћемо волети и у њима остварити свој пун потенцијал.
Моје искуство из Аранђеловца је управо такво. Као и моје школске другарице, нисам била ограничена очекивањима да треба да будем мање вредна, несигурна или повучена. Напротив, добијале смо подстицај да учимо, да се доказујемо и да верујемо да можемо да остваримо велике циљеве. То оснаживање није дошло само од породице, већ и од учитеља и професора, од другара са којима смо проводили скоро сво своје слободно време. Заједница има моћ да обликује личност, а заједница у којој сам ја одрасла пружила ми је оно што ми је као и толиким девојчицама тог времена било потребно – храброст и подршку.
Када сам закорачила у свет бизниса, није ми било лако. Бити жена у ИТ индустрији и окружењу у коме доминирају мушкарци значило је носити се са многим предрасудама, са сумњом и са погледима у којима сам пречесто читала: „Шта уопште она може да зна?“ Иако узнемирујуће, ове су сумње постајале додатна мотивација да покажем да могу – не зато што сам жена, већ зато што сам једнако способна као и било ко други. И зато што сам рођена испод Букуље, где нас уче да су препреке ту само да би нам показале колико јако нешто желимо.
Данас, након много година искуства, увиђам да је моја снага управо у тој комбинацији – у коренима које носим из Аранђеловца и у самопоуздању које је изграђено на вредностима које су ми усађене још као девојчици. Све моје позиције, пројекти и успеси не би били могући да у детињству нисам око себе имала људе који су веровали у мене и да нисам сама научила да верујем у себе.
Зашто је ово посебно важно данас? Свет у коме живимо пролази кроз огромне промене. Експоненцијални развој технологије, климатске промене и регионални сукоби чине да глобални поредак полако прелази у глобални хаос. У таквом свету, у коме нам недостаје и разума и емпатије и лидерства, не можемо себи да приуштимо да занемаримо половину талента, енергије и креативности коју поседује човечанство. Заједнице које улажу у жене, које им дају шансу да покрећу и воде послове, бележе бржи економски раст.
Сањам о томе да баш свака девојчица из Аранђеловца, и из сваког другог града у Србији, зна колика је њена вредност. Да верује да може да постане директорка, предузетница, научница, уметница – све оно што пожели. Да не дозволи да је обликују предрасуде, већ да она сама обликује свет око себе.
Заједница у свему овоме има огромну улогу. Она може да буде извор снаге, али и или извор ограничења. Зато је важно да сви ми, као део заједнице, градимо културу која подстиче једнакост, која слави успех и која храбри све оне који желе да пробају. Аранђеловац треба да настави да показује да из малих средина могу да потекну велике приче – и да је подршка заједнице оно што прави кључну разлику.
Моја прича је само једна од многих које потичу из нашег лепог града. И, ако може да послужи као пример, онда бих желела да буде пример тога да су идеје, енергија и храброст које жене носе једнако драгоцене као и мушке. Град, држава и свет у коме жене воде бизнисе, у коме имају једнаке шансе и у коме се њихова вредност признаје – то је град, држава или свет у коме сви живимо боље.
