СТРАТЕГИЈА ПРЕПОРОДА АРАНЂЕЛОВАЧКОГ ТУРИЗМА
- Зауставити претварање туристичких намена земљишта, према важећем Плану генералне регулације из 2014. године, у стамбено-пословне намене (лоши примери: локација “Шамота” и “Шумадијског кутка” у Раниловићу).
- Урадити ревизију Уредбе Владе Србије о проглашењу подручја бање “Буковичка бања” из 1997. године (обухваћено 370 ха), којом је обухваћен простор од Отвореног поља до “Шамота” (многе локације су приведене супротној намени од туризма, посебно на Отвореном пољу где су порушене виле и изграђене стамбене зграде). Будућа власт у локалној самоуправи мора строго да држи до очувања целовитости и намене бањског подручја.
- За развој бањског туризма, пошто је то наше примарно туристичко опредељење, потребно је од руинираног Завода за ендокринологију (из 80-их година прошлог века) створити још један бањски стационар од 200 до 300 лежаја. То је од пресудног значаја за развој наше бање јер ће онда уз новопланирани објекат депаданса у Мишарској улици (капацитета 85 лежаја) заједно са тренутном Специјалном болницом, (капацитета 120 лежаја) капацитети бити барем дуплирани. На тај начин Буковичка бања по капацитетима се увелико приближава “Меркуру” у Врњачкој бањи, а ако узмемо у обзир положај Аранђеловца, нове инвестиције и туристичке новине, претендујемо да постанемо у будућности значајна, ако не и водећа бања у Србији. Зато треба испред локалне самоуправе покренути преговоре са ПИО фондом (који је по окончању вишедеценијског судског спора са Специјалном болницом ББ постао власник објекта) да се изврши продаја објекта Специјалној болници. Преговори морају да теку паралелно са Министарством здравља и међународним инвестиционим фондовима (примарно да се покуша са европским, јер ту има значајних неискоришћених средстава за Србију) да би се обезбедила средства за куповину и обнову будућег бањског стационара. Такав пројекат, разуме се, покренуо би низ позитивних ефеката. Пре свега би осигурао велики број нових радних места за младе медицинске раднике и допринео њиховом останку у земљи, а за многе и у свом граду. Отворио би простор за пацијенте и из иностранства, а тиме би наша бања почела да заузима место које јој припада у Европи.
- Локална самоуправа мора са власницима каменолома на Венчацу договорити изградњу обилазне, транзитне, саобраћајнице око градског подручја Аранђеловца, јер је неспојиво кретање камиона и тешких моторних возила Улицом Кнеза Михаила у граду ком је стратешко опредељење туризам. Такво дугогодишње поступање утиче и на лоше стање те градске саобраћајнице.
- Пописати све локације са туристичком наменом и дефинисати потенцијалне нове локације према постојећим урбанистичким актима на подручју општине Аранђеловац. И за једне и за друге урадити елаборат са предлогом туристичких садржаја, са инфраструктуром и супраструктуром, које је потребно изградити (за сва потребна инвестициона улагања истовремено расписати конкурс за потенцијалне инвеститоре, како се не би десило да буде грађен један по један објекат, што може да потраје и стотину година).
- Најзначајније туристичке атракције Аранђеловца су увек биле његове културно-историјске заоставштине. Огроман неискоришћен туристички потенцијал има наш својеврстан дух града, приче о култним локацијама и догађајима, али и приказ развоја кроз различите епохе. Зато је потребно увести концепт “уличног музеја” који ће се урадити у сарадњи са Народним музејем Аранђеловца. Сличан модел се примењује у разним светским туристичким центрима. Омогућићемо да Аранђеловац прича своје приче туристима на сваком ћошку, јер је у реалности то заиста и тако.
- Ради стварања извесне будућности за обезбеђивање школованих кадрова угоститељске струке (постоје одговарајући смерови у Економско-угоститељској школи и на Високој школи струковних студија) уз школски центар изградити хотел/ресторан у коме ће ученици и студенти обављати праксу.
- Недавно је покренута иницијатива продужетка важења “Стратегије развоја туризма од 2016-2025. године”, која истиче крајем ове године. Због важности њеног продужетка трајања у наредних десет година, неопходности што бољег положаја наше општине као туристичког места и залагања за покретање замрзнутог пројекта јединствене туристичке дестинације Аранђеловац – Топола, пажљиво ћемо пратити ситуацију око договарања у надлежном министарству. Подржаћемо оне најкомпетентнијие појединаце из Аранђеловца, који нису припадници тренутне владајуће гарнитуре, уколико буду били позвани од стране Министарства туризма на преговоре поводом ове теме и изнети све своје предлоге. Оснивањем и специјалним статусом ЈТД Аранђеловац-Топола позиционирамо се на европском и светском туристичком тржишту и стварамо темељ за конкурентност Централне Шумадије.
- Формирати Дестинацијску менаџмент организацију Аранђеловац-Топола. Сличне организације постоје у таквим обједињеним туристичким регијама у Европи (пример Абано и Монтегрото у Венету, Северна Италија) ради унапређивања квалитета управљања развојем туризма у ове две општине. Као што смо већ рекли, ЈТД Аранђеловац-Топола је дугогодишња идеја/пројекат у застоју и локална самоуправа мора учинити све да се у сарадњи са државом он коначно дефинише и заврши. Обавезно дигитализовати туристичку понуду Аранђеловца и јединствене туристичке дестинације Аранђеловац-Топола и на више светских језика понудити туристичком тржишту. Повезати Дестинацијску менаџмент организацију са европским туристичким регијама, организацијама и фондовима јер се тако може убрзати њен развој.
-
Стварати различите кластере подршке туризму у Аранђеловцу и Тополи ради производње хране за пружаоце угоститељских услуга и туристе, побољшања квалитета боравка туриста у апартманима у власништву грађана и унапређивања односа односно повезивање локалног становништва са туристима. Обезбеђивањем локалних прехрамбених производа за туристе подстиче се локална производња и јача положај произвођача на тржишту. Такав подухват се може субвенционисати из буџета општине, а то ће малим произвођачима сигурно бити од велике помоћи. У угоститељским објектима се могу организовати и промоције чланова кластера.
