Локална власт у Аранђеловцу је очигледно наставила праксу започету у предизборној кампањи – пуно обећања, мало одговорности, а готово нимало поштовања закона. Табле са бомбастичним најавама пројеката послужиле су као средство политичке промоције, али су након избора остале само као подсетник на начин на који се управља јавним новцем: нетранспарентно и мимо прописа.
Радови који су само започети, али и неколико оних који су у међувремену настављени, одвијају се без основних елемената законитости. Закон о планирању и изградњи Републике Србије јасно прописује обавезу истицања информативне табле на сваком градилишту, са прецизним подацима о пројекту – од назива објекта и броја грађевинске дозволе, до имена инвеститора, пројектанта, стручног надзорног органа и извођача са својим лиценцама. У Аранђеловцу, међутим, таквих табли нема. Грађани су ускраћени за основне информације: ко гради, на основу које дозволе, по ком пројекту и под којим условима.
Овакво понашање отвара озбиљна питања – да ли дозволе уопште постоје и зашто се крију подаци који би морали бити јавни? Када се радови изводе без јасно истакнуте документације, стиче се утисак да се закон свесно заобилази, а институције злоупотребљавају.
Посебно забрињава чињеница да се све одвија без јавне расправе. Локална самоуправа има обавезу да у процесе планирања и реализације важних пројеката укључи грађане, јер се управо њихов новац троши. Уместо тога, одлуке се доносе иза затворених врата, без консултација, без увида јавности и без одговорности према заједници. Или се можда путујући циркус председника државе и појединих министара међу подобним грађанима где се ствара привид уважавања захтева јавности кроз најприземнији облик комуникације власти (све личи на оно Палмино 3000 за госпођу) са одабраним грађанима, чему је владајућа гарнитура веома склона, сматра јавном расправом и уважавањем реалних захтева грађана.
У таквим околностима, намеће се и једно додатно, непријатно питање: да ли оволики ниво нетранспарентности заправо прикрива нешто много озбиљније? Када се троши новац грађана без јасно доступних информација, без буџетом планираних трошкова за ове пројекте, без обавезних табли на градилиштима и без увида у дозволе и документацију, сумња да постоји злоупотреба или ненаменско трошење средстава постаје више него оправдана. Управо одсуство основних, законом прописаних информација додатно продубљује неповерење и отвара простор за сумњу да се иза свега крије велика штета по буџет грађана Аранђеловца или генерално буџет Републике Србије. Не можемо остати неми када се на овај начин троше тзв. “републичке” паре јер смо ваљда и ми грађани те републике који пуне тај буџет. Принцип који каже : нека само дају “републичке” паре па небитно да ли је пола од тога злоупотребљено је крајње неодговоран према сваком грађанину Републике Србије.
На крају, грађани Аранђеловца остају у ситуацији да финансирају пројекте о којима не знају готово ништа – без увида у трошкове, без гаранција квалитета и без могућности да партиципирају у процесу доношења одлука које директно утичу на њихов свакодневни живот. Такав начин управљања није само лоша пракса – то је директно кршење закона и основних принципа транспарентности и одговорности.
Удружење грађана “Град је наш!” се већ годину дана залаже за јаван и транспарентан рад локалне самоуправе. Резултати избора најбоље говоре да грађани све више препознају потребу за контролом трошења јавних средстава. А она се најбоље постиже спровођењем закона.
