Анализа трошкова за потстицаје у пољопривреди општине Аранђеловац

Поштовани суграђани, удрузење грађана ,,Град је наш!“  је организација која је формирана да покуша да сагледа и понуди решења за проблеме који разарају наш град. Поред комуналних проблема, проблема у туризму, школству и другим друственим делатностима, бавили смо се и проблемима пољопривредне производње који су посебно актуелни у последње време. Поред разговора са људима који се посредно и непосредно баве пољопривредном производњом, путем захтева за информације од јавног значаја прикупили смо и део информација на шта су и на који начин трошена средства из општинског буџета намењена пољопривреди.

Дана 13.02.2026. године послали смо захтев општини Аранђеловац да нам достави податке o средствima која су утрошена за унапређење генетског састава популације животиња на територији наше општине (Захтев ИЈЗ). Анализа активности дела општинске  управе који је задужен за пољопривреду је тим значајнија што се непосредно после подношења захтева испоставило да окосницу изборне листе Српске напредне странке чине кандидати управо из пољопривредне службе наше општине док је један од њих чак први на листи.  На анализу њиховог рада и активности нас је навело и пар телевизијских снимака у којима они презентују програм ревитализације пољопривреде наше општине и планове за помоћ пољопривредним произвођачима, што сложићете се раде једино у предизборним кампањама.  За почетак се бавимо унапређењем генетског састава популације различитих врста животиња, где је готово цео износ средстава искоришћен за генетско унапређење овчарства и говедарства. Kао сто се из захтева може видети тражили смо податке о томе колико је средстава планирано у буџету , колико је заиста утрошено (по врстама животиња) и евалуацију ефеката по предвиђеним мерама.

У одговору  на захтев (Одговор на захтев о ИЈЗ) смо делимично добили информације, углавном о планираним и утрошеним средствима, али евалуацију ефеката подстицаја и расчлањење по врстама животиња нисмо добили јер једноставно не постоје, нико се никада тиме није бавио.  У документу можете видет да је од 2012. до краја 2024. године за унапређење генетских ресурса планирано 25.300.000,00 динара, а утрошено 12.865.562,00 динара. Дакле и од тога што су буџетима у годинама иза нас планирали успели су да реализују једна мало више од половине опредељених средстава. Како је ова половина потрошена можда је и добро што је тако.

Kолика је  брига о генетким ресурсима најбоље говори чињеница да је за 12 година потрошено нешто више од милион динара годишње. Још је већи проблем што никога није занимало који су ефекти потрошеног новца за те намене. Није јасно дефинисан ни циљ намењених и утрошених средстава. По логици ствари, циљ би требао да буде подизање генетског квалитета запата и добијање нових уматичених грла. Kолико се пажње томе посветило илустроваћемо вам на примеру вештачког осемењавања оваца, за које истина не знамо колико је новца потрошено , а ,, не знамо “ ни ефекте тог подухвата јер то никога није занимало. Ефекат се зна, раван је нули, а можда чак и гори од тога. Kао што смо навели, циљ би требао да буде добијање квалитетних јагањаца уписаних у матично књиговодство, али то се није десило. Идемо редом. Да би се спровело вештачко осемењавање оваца потребна је хормонска синхронизација еструса што је могуће у стадима где нема овнова и где смо сигурни да овце предвиђене за протокол нису сјагњене. Да ли је то свуда испоштовано? Након тога требало је извршити евидентирање обележене јагњади и њихов упис у матичну евиденцију. Број сјагњених и ојагњених оваца као и број јагњади никога није занимао, јер како су у одговору на  захтев за информације од јавног знчаја написали то није ни урађено. По информацијама са терена број добијених јагњади је занемарљив, а ниједно од њих није уведено у матичне књиге. Овце су осемењаване семеном овнова расе теxел, а матична књига за ту расу код нас не постоји, јер се овнови могу користити као терминална раса за производњу меса. Вештачки су осемењаване овце које никако нису те расе, јер популацију оваца на нашем терену углавном чине домаће праменке, овце виртемберг и ил де франс расе. Ту долазимо до још једног проблема, где како у институту за сточарство кажу, организовано мележење оваца није дозвољено ако није у складу са одгајивачко – селекцијским прогрмом, а теxел раса није у одгајивачком програму насе земље. Када се каже није дозвољено вероватно постоје и казнене мере за непоштовање те одредбе. Нисмо желели да испитујемо које су то казнене мере, нека то провере они који су на овај начин злоупотребили јавни новац.

Ситуација је слична и са вештачким осемењавањем говеда. У одговору нас упућују на податке о броју грла које објављује Републички завод за статистику!? Па зар није било могуће направити процедуру којом би се за сваког домаћина који је добио подстицајна средства утврдило које грло је осемењено, које потомке је на тај начин добило, у коју матичну књигу је уписано и сл. Наравно да је то могуће ако свој посао обављате стручно и савесно. А да се овде не ради о таквом начину рада већ о чистом популизму па што не рећи и злоупотреби јавних ресурса, јасно говоре табеле у одговору који смо добили. Општина је далеко више новца планирала у ранијим годинама када је и целокупан буџет био мањи. Тада реализација те буџетске ставке није долазила но до 50%. Тек у последњих пар година, када су износи значајно смањени, имамо готово 100% реализацију. Зашто је то тако? Можда би смо одговор на то питање добили када би смо видели ко је та средства добио.

Да резимирамо, ово је стихијско, без икаквог програма и плана, бацање буџетских пара у бунар. Без икакве контроле и евалуације постигнутих ефеката.

Kао и у осталим сегментима функционисања локалне самоуправе, удружење грађана ,,Град је наш!“ се залаже за стручно и прецизно планирање улагања новца у пољопривреду, као једно од основних грана привреде у нашој општини, са далеко већим обимом него сто је то била пракса до сада.