У актуелној предизборној кампањи, ми становници Аранђеловца нагледали смо се триста чуда. Видели смо никад брже асфалтирање улице на којој је асфалт ваљао. Па смо видели да су отворена нова радна места: ноћни чувари билборда. Видели смо затим човека који нас на тим билбордима назива породицом, а ми то њему нисмо јер имамо свако своју. Видели смо да се у једној улици у нашем граду, у кући са кућним бројем 0, налази регистровано 39 бирача.
Затим смо видели листу Руске странке без Руса, као и Бошњачке без Бошњака. Зли језици по граду су већ почели да најављују листу Сингапурске странке без Сингапурћана. Да је ту Срећко Шојић, био би сигурно њен председник. Па смо видели билборд где пише да реновација Старог Здања ускоро креће, случај је хтео да то буде баш сад, после 14 година урушавања. Видели смо и поклањање фрижидера, флаша вина, тегли меда па чак и витамина, и плаћање вечере пензионерима. Видели смо искусног лекара који се учланио у странку да би могао да лечи људе.
Такође смо видели дочек председника који је изјавио да “нема у православљу тога да стојите по 16 минута на улици”. Притом није прецизирао да ли православни канони забрањују да се стоји на улици, или да се на неком месту стоји 16 минута, или само једно и друго истовремено. На тај дочек су дошли грађани из других градова, који су се спонтано самоорганизовали и изнајмили 50 аутобуса. Они ваљда не могу да ишчекају своје локалне изборе, и да председник дође у њихов град, па морају да долазе у наш да му кличу да је Србин.
У свом том хаосу, циркусу и вређању интелигенције који се генеришу са намером, постоје ипак људи који му се супротстављају стручношћу, интегритетом и смислом за рад и поредак. То су наши суграђани, комшије и другари, који нису политичари, са листе “Студенти за Аранђеловац”. Неке смо једва наговорили да буду на листи, јер су посвећени и поштено раде на својим радним местима. То је та листа чије плакате ниједна штампарија у граду није смела да штампа.
Пуна подршка за листу број 3, и нека младост победи, што је за све нас најбоље! Где нас води најпрогресивнији слој, идемо за њима!
Др Мирослав Марковић
