Зелена пијаца је вековима уназад место сусрета села и града. Место где би неки добри и вредни људи требало да своје пољопривредне производе понуде становницима из градских средина жељних да својој деци на трпезу изнесу неки домаћи, здравији производ. Наравно да и наш град има такво место. Наравно да сви ми знамо шта значи фраза “петак је пијачни дан”. Али сви ми знамо шта значи и XXI век и шта он са собом носи. Носи пре свега одређена очекивања. Како за оне који у оквиру те зелене пијаце продају робу покушавајући да прехране своје породице тако и за оне који ту годинама редовно пазаре. А очекивања и једних и других су да се та трговина одвија у условима достојним човека XXI века. Пре свега када се ради о хигијени, условима у којима се роба чува и презентује па на крају и у комфору како за продавце тако и за купце.
Локална власт годинама уназад остаје нема на захтеве и потребе својих грађана. Једино што смо од њих добијали сво ово време су обећања. Углавном празна. Али то што су празна не значи и да су бесплатна. Свима нама је познато да смо пре неколико година имали најаву реконструкције пијаце. Ушло се у процедуру, неки пројекти су рађени, прикупљане су сагласности, можда издаване и неке грађевинске дозволе. Сложићете се да све то кошта. И на крају ништа од тога није било. Што би наш народ рекао “појео вук магарца”. Јасно нам је свима ко је овде био вук а дилеме нема да смо ми грађани испали магарци у целој овој причи. Сада долазимо до новог пројекта, нових дозвола, нових сагласности. И то поново нешто кошта. Кога? Па наравно, горе поменуте магарце. А ко зарађује на свему томе. Нема дилеме, ту се ради о једном разулареном чопору бесних вукова. Бесних од бахатости пошто од глади нису сигурно. И зашто баш сада поново актуелизују овај пројекат? Па свима је јасно шта ће се десити за најмање шест месеци од сада. Треба још једном “подмазати” гласачко тело. Некима је за то довољно пар црвених новчаница док за неке морају смислити озбиљне шарене лаже на које ће се примити.
Али шта је сада занимљиво? Занимљиво је то што овај пут нешто мора да се обећа али новца је све мање да би се то и испунило. И тако дођосмо од обећања, па и пројеката, за реконтрукцијом целокупног комплекса зелене пијаце, до изградње надстершнице наа отвореним делом пијаце. Значи, ни помена о објектима који саму зелену пијацу окружују и са њом чине јединствену целину! Затворени део где се продају млечни производи је вероватно у добром стању па не захтева реконструкцију? А да не помињемо ситуацију да ова власт, у ово време, предлаже пројекат изградње једне надстрешнице. Па немојте молимо вас ви градити нити реконструисати више ни једну надстрешницу! Много би било боље да сте за то изабрали термин кров или кровна конструкција. Много мање би смо се убудуће плашили да уђемо у тај објекат. Како ће људи који тамо буду радили и сваки дан проводили за својим тезгама тамо да се осећају није никоме од нас јасно.
Када смо већ код пројекта реконструкције занимљиво је осврнути се на текстуални део где пројектант пише овако нешто : Већина тезги је са надстрешницом (опет та фамозна надстрешница) али су оне у ВЕОМА ЛОШЕМ СТАЊУ и потребно их је заменити. Даље пише : Површина која служи за продају на отвореном је бетонирана, није девастирана али је у ЈАКО ЛОШЕМ СТАЊУ. Да ли смо ми као грађани овога града, поверили управљање зеленом пијацом ЈКП Букуља а постављањем руководећих људи у том предузећу и њима лично да би она сада била у ВЕОМА или ЈАКО ЛОШЕМ СТАЊУ? Мислим да нисмо. Али смо дозволили да то тако буде политичким нечињењем.
Када смо већ код зелене пијаце и њеног управљања од стране ЈКП Букуља а у вези са најновијим поскупљењем воде за грађане и привреду није на одмет приметити још неке ствари. Када се погледа извештај о пословању за 2024. који можете и ви погледати на следећем линку запажају се веома занимљиве ствари.
Извештај о пословању за 2024. годину-potpisan
Прво је лако уочљиво да ЈКП Букуља у току 2024. године има исказану добит од готово 30 милиона динара! То је у неку руку заиста за похвалу. Али ако се погледа да предузеће које за основни задатак има пружање комуналних услуга грађанима а не максимизацију профита није најјасније зашто вода поскупљује док ЈКП бележи високу добит. Није спорно ако се ради о капиталним инветицијама које ће допринети будућем бољем пословаљу, водоснабдевању, мањем растуру воде и сл. Али да ли је тако? Ово је још израженије ако се погледа биланс успеха по профитним центрима где је изражено да радна јединица водоснабдевања има добит од преко 237 милиона динара. Наравно да се из тога покривају губици непрофитних радних јединица као што су Оджавање или Општи, кадровски и финансијски послови али је страшно што се покривају и губитци радних јединица као што су Гас или Пијац. Оно што посебно боде очи су зараде у овим “губиташким” радним јединицама које укупно износе 28- 29 милиона динара. Само Пијац који нам је овде предмет разматрања годишње за радну снагу троши око 11 милиона динара. Просечна бруто зарада на нивоу Републике Србије у децембру 2024. је износила нешто испод 150.000 динара. Да у обзир узмемо да је и у ЈКП Букуља толика била а знамо да није односно да је мања. Испада по тој рачуници да у радној јединици Пијац ради барем 6 запослених а можда и целих 10. На којим они пословима раде? Питаћемо их да нам доставе податке о структури и броју запослених у овој радној јединици. Још када се у годишњем извештају ове радне јединице погледа шта су они све радили човек се запита да ли за то треба више од 3-4 човека? Да ли су онда остали фиктивно или страначки запослени?
Када се у извештају о пословању за 2024. годину погледа део везан за радну јединицу Пијац видимо да се они баве Лицитацијама слободне пијачне опреме (вероватно то један референт ради свакога дана а не једном годишње), Издавањем резервација за пијачну опрему (као да се ради о летовању у Хургади па се мора вршити резервација а не о пијачним тезгама). Затим се у једној ставци баве Вођењем евиденције о наплати тезги и простора на пијацама а у другој Наплатом пијачних услуга (да ли то значи да један радник иде од тезге до тезге и наплаћује а после други води евиденцију о томе коме је наплаћено а коме није и то све на 14 издатих тезги на Бувљаку од укупно 115 и 58 од 144 у оквиру Зелене пијаце). Онда имамо Одржавање хигијене које заиста треба да постоји и мора бити на значајно вишем нивоу него што је сада. Такође се њихови запослени баве Организацијом дератизације, дезинекције и дезинсекције (што је у суштини позови телефоном фирму која се тиме бави, свакако не и проналажењем најјефтинијег поњуђача јер су ти послови одавно подељени и додељени у земљи Србији). И на крају, као шлаг на торту, имамо Организацију вашара. И то два. Онако велелепна догађаја, врло репрезентативна за наш град. А када човек прочита пасус у ком се набрајају послови из домена одржавања урађени у радној јединици Пијац човек би рекао да су то можда могли да ураде за 5 али нека буде максимално 7 дана. Где је осталих 360 у целој години?
На крају је попис остварених прихода. Пазите сада. Укупан приход од издатих тезги је 3.783.990,00 динара. Рекоше да их укупно имају 282 плус још места на кванташком делу пијаце. Бићемо непоштени па ћемо ово заокружити на 300. Дакле свака тезга је годишње приходовала 12.600,00 динара. Месечно је то око 1.050,00 динара а дневно 35,00. Леп резултат. Заиста вредан хвале.
Овако се не послује домаћински. У целом ЈКП “Букуља”, у свакој њеној радној јединици, а у суштини у свим јавним комуналним предузећима и установама, неко стручан, способан и вољан, мора најпре урадити једну озбиљну систематизацију радних места. Мора се дефинисати шта ти људи раде и колико их мора бити на тим позицијама. Систематизација ће нам отворити многе очи. Најпре ће нам рећи колико страначки запослених а непотребних радника имамо. Колико их се можда чак и не појављује на свом послу. Каква машинерија се на овај начин ствара видели смо у последњих пар дешавања организованих у Жућином паркићу (или да би и остали боље разумели у Zucas park). Иста та систематизација ће дати обавезујуће смернице о стручној спреми која је неопходна за рад на појединим радним местима. Посебно на управљачким радним местима. И то ћемо питати ЈКП “Букуља” и ЈКП “Зеленило”. Грађани све морају да знају.
Захтев ЈКП Букуља у вези стручне спреме чланова НО
Захтев Зеленило у вези стручне спреме чланова НО
Наше Удружење има план и програм како то треба урадити. Основни постулати нашег програма се односе управно на Професионализацију. И то како рада тако и управљања. Погледајте мало детаљније шта ми о томе имамо да кажемо на следећим линковима :
Како да се коментарише предузеће које је одступило од пројеката изградње стамбених зграда и уградили уже водомере него што је прописано законом и правилником о исправности хидрантске мреже, што директно доводи до неисправности хидраната јер немају довољан доток воде за гашење пожара.