Док се јавности представљају пројекти и успеси, изостају транспарентни извештаји, дугорочни планови и системска решења за развој општине.

Поводом текста на порталу B92, јавност указује на разлику између медијске представе и свакодневног живота у Аранђеловцу

Мирослав Мика Марковић на сретењнском студентском скупу у Орашцу 15.2.2026. године, одмерено а право у мету. Смирено а користећи драматичне речи и фразе. Помирљиво а прецизно указано на извор проблема. Једном речју прави професорски говор.

Као и увек када се приближе избори, власт упали и у највишу брзину убаци све могуће грађевинске машине подобне за асфалтирање а резултат тог чисто маркетиншког посла буде замазивање очију народу, до скора спремном да за метар асфалта жртвује своју и будућност своје деце. Да ли се такви резултати више не могу очекивати и поред надања власти?

Док се признање „Екоопштина“ поново користи у политичке сврхе, грађани Аранђеловца се и даље суочавају са загађеним ваздухом, губицима воде и изливањем канализације – одрживост мора бити стварност, а не слоган.

Ко је и зашто дошао у Даросаву? Ко су људи који данима круже градом? Зашто се судска одлука скрива, а фластер гура пред камере? Зашто се насилник приказује као жртва? Зашто је студентска акција „од врата до врата“ малтретирање грађана, а плаћене посете доведених СНС „анкетара“ нису? То нису питања нетолеранције, већ минимум правне државе.